Куку Томо, да није холестерол Томо?

Пише: Деда Милојко

20 април 2011

Ја сам неписмен човек, па ако може неки да ми објасни, шта се бре ово догађа с онога Тому напредњака. Ономад ја укључио телевизор, кад оно Тома лежи сав занемоћао, са забачену главу на јастук, само бре што му језик није испао. Али мртав озбиљан, види се да се труди с муку да се не исплези, а сигурно би му било лакше кад би се бар мало…

Не разумем ти се ја много у ту неке политике, али мој комшија Живорад, такође напредњак, додуше многи у нашу Бачину мисле да је млого назадан, каже да је Тома решио да одглађује и оджеђује све до своју смрт, док му онај Жућа (да му не спомињем име, ће ме бију ови из Бију) не дозвољава да се- одма и тренутно- у децембру извршу избори.

Видим ја бре, да се на Београд штуштила поново напредњачка сила, ко некад на Слобино Ушће, долазе из свију страна, углавном с афтобуси, али и возови. Носеду сви исте кесе сас сендвичи и мали ђусирани тетрапаци, и све неки буђави ко ја, тек понеки млад у позне године... Додуше овај пут их нисам видо да се каче с оне покретне степенице што иду у погрешни правац. Мора да ги неки подучио. Неки од њи носе и онај, како га зоведу, „штиропор“, кажу ће седе на њега до судњи дан, док им се не испуну сви захтеви. Који захтеви бре питам ја њи? Е кажу, ни  они нису сигурни, ће им каже вођа…

Какав бре вођа, мислим се ја у себе? Онај испумпани црни Тома што не може више ни језик да исплези, а камоли да командује сас симс, ко ономад онај кум од његов бивши кум. Јел онај неверни Тома, што прво сам себе испумпао- па ето сад морају, на ову опустошену клинику од коју су сви пацијенти избегли- да га допумпавају с разни састојци, кажу да му поправе крвну слику. Па ако је хтео да поправља крвну слику ондак је требао да оде у Соко Бању, или неку другу ваздухопловну бању, а не да се овде „плези“ на телевизију…

Куку Томо, црни Томо, питам се ја у себе да није можда холестерол, јер ономад и шеф у нашу бачинску месну заједницу, тако се излежавао у канцеларију, увек бео ко креч, док га један дан нису нашли изврнутог на клупче, с истоветну мученичку фацу, ко Томину. Кажу рикнуо човек од холестерол…

Ал опет, контам ја нешто. Па какав му је то великомученички штрајк с глад и жеђ, ако дозвољава да га стално нешто испипавају, мере му претисак, прислушкују га с „оно“, те га сад чак и допумпавају. Јербо ако они доктори то тако наставе, онда он неће моћи да рикне и да оће. А  ако је то тако, ондак он оног Жућу плаши ко цига мечку с решето. Јопет, изгледа ми да он тако залуђује и изблуђује и оне његове буђаве присталице, који се због њега већ по други пут, у ово ладњикаво време, каче на афтобуси и возови, па на „ушће“ испред Скупштине. А то све кошта, чак иако му све то финансира онај амерички амбасадор, не могу му се сетим име, али то је онај исти што му исписо страначки програм и то на енглески тако да га ники не разуме, па чак ни црни Тома.

Није бре људи, ово никако добро за црног Тому. Човек ће се много испусти, има пропадне тотално. Па ондак, ако и освоји власт ко што му се снило, онда тако испуштен и пропао неће моћи да вата Младића и да оће. А обећо је на они Јевропејци да ће га увати и испоручи, и то на исто место где му кум тамнује. Па како ће га бре вата, тако онемоћао и пропао? Ајде да се мало притајио, па забарикадирао у Скупштину, забранио камере, па ондак макар и рикнуо- јопет нико не би мого да види какав је постао пропалитет од гладовање и жеђовање. Е овако, још само фали да му језик испадне, па је ондак изистински прднуо у чабар…

Куку леле, Томо! Да није бре холестерол црни Томо!?

УСТАЈ БРЕ СРБИНЕ!

Устај бре Србине!  Устај бре геџо! Штај је бре, није ти јасно, теби бре причам, Роде без порода, Несрећо без среће, Тикво без шајкаче! Не знаш ти шта причам, не знаш ни где си… Тетураш се кроз живот ко свињче низ калдрму.  Увече се сручиш на поцепану софу са балонче јевтиног алкохола, и натунујеш телевизор на ону виртуалну фарму, где ондак срећно грокћеш са сви остали „јевропејци“… И тако бре до сабајле, док се поново не затетураш низ калдрму ко свињче тражећи нешто за своју „напаћену“ гушу- А за душу Србине, шта ти је бре остало за душу? Где ће ти бре душа Србине!?

Жену си отерао, или од куће, илу у лудило! Ни децу своју више не пропознајеш, не виђаш их више, или кад их случајно нагазиш, не препознајеш их тако обневидео…

Устај бре Србине, време те гази, земљу ти комадају, бришу те из свих спискова, децу ти уче да „поносно марширају“ и певају „лили марлен“, родитеље ти, свеже упокојене, из гробова чупају, а од храмова твојих светих поново штале праве! Устај бре геџо, док није касно! Шта је, још ти није јасно, теби бре причам Србине мој- Туго моја!

Мислиш да те таквог, чупавог, смрдљивог, без шајкаче и без опанка, не препознајем? Вараш се, лако те је препознати… и са тај бугарски џинс, и са тај турски версаће што си га навуко на те, некад јуначке- а сада кокошје груди, иако немаш пара ни за гаће…

Препознајем те Роде, и то на пушкомет! Управо таквог су те створили, да би могли и „они“ да те препознају где год да те виде, никад се не зна, једног дана може да им затреба и твој бубрег…

Шта је бре? Кажеш да си сиромах,  да немаш више ни кучета ни мачета. Да немаш више ни за добру „шљиву“, а од свог оца ниси научио сам „мученицу“ своју да испечеш. А и да јеси, шта би ти вредело, кад си све раскрчмио… Па се сада тетураш с то пластично балонче у руку, и испијаш ту жуту алкохолисану мокраћу, што ти продају скоро за џабе. Е, није џабе Роде мој, Јаде мој! Ништа на овом свету није џабе…

Тако су бре „они“, с ту исту мокраћу, истребили цео континент индијанаца, па би сада и нас Србе. Не дај се роде! Устај бре Србине, ниси ти бре индијанац! Ако си негде успут и изгубио свој понос, раскрчмио своју дедовину, и загубио жену и ђецу…

Још увек је у теби оно што је и у свима нама- онај стари, добри Инат- и нешто мало Српске Душе! Устај бре Србине! Устај бре геџо, још није касно! Не дај „им“ то мало душе што ти је остало; Не дај душманима!- Но напуни „је“ да нарасте и прерасте и тебе самог, и све недаће твоје… И онда ће ти све бити лакше; Биће онако како треба, и онако како је воља Божја!

Знам, знам, немој се правдаш… Живот те је, не шамарао, већ газио ко булдожер, ко и већину нас. Ниси више знао где ћеш, па ето десило се! И јесте, свакоме може да се деси, и многима се десило… Али зато не мора да траје!

Ниси ти бре Србине тиква без корена! Ниси ти бре име без презимена! Ниси ти бре Србине домаћин без домаћинства! Чак иако га немаш- Чак иако си га прокоцкао, раскрчмио, распродао у бесцење- Све док постоји Србија, ова наша земља мученица, постојаће и твоје домаћинство! Треба само да му се вратиш, не само својим телом већ и целом својом душом…

Богат си ти бре Србине, много богатији него што знаш! Зато те се и плаше Србине, плаше се да не откријеш  својега БОГАтства! Плаше се да не пронађеш ту своју загубљену Душу!

Знају да онда тако БОГатом и пуне Душе неће моћи више земљу да ти пустоше! Неће моћи пород нерођени да ти отимају, нити гробове и храмове више да ти руше!

А сада је доста приче! Време је Србине да се прекрстимо, помолимо, и кренемо! Не низ калдрму! Већ уз! Не да се котрљамо, већ да марширамо и запевамо громогласно  нашу „Светосавску“ и Боже Правде!

Немаш више чега да се плашиш Србине! Већ су ти отели све што су могли, а оно што нису могли…Е за то је куцнуо час да „га“ пронађеш, и то сам- у себи!

Време је Србине поново да будеш, оно што и јеси, и оно што си кроз вјеке вјекова био- Србин са Душом! А кад имаш Душу и када си поново БОГат, онда је све лакше, и све је могуће… И ондак нека буде, оно што бити мора!

Е мој црни прецедниче 2

Па, добро бре прецедниче, шта ти је оно требало са неким, како оно рекоше, милинијумским циљевима. Па кога, бре, за то брига кад данаске нема куче за шта да нас уједе. А још си јопет дао оним злобницима да те нападну, ма знаш они неки коментатори на електронске новине. Мислио си ко велиш да испаднеш паметан млоги И да говориш о тамо неким милинијумима, а људи ко људи питају се у селу где су му ти милинијуми. Комшија Мита ми рече до је то у швајцарској или тамо негде. Далеко је то од нас млого далеко. Да видимо ми шта ћемо са нама, са нашом кућом и селом, а лако ћемо за тамо неке милинијуме из Јевропе.

Видим да нас примише у ту твоју јевропу. Као да смо ми на нови зеланд. Но само ми се нешто мота по овој сељачкој глави па како да нас приме кад смо већ туде? Па ћемо чекамо док се не досади ил' њима ил' нама. Ево турад већ тријес' година чекају, па можемо и ми мало да попричекамо. Ал' ћемо да уђемо тамо једино ако си ти још увек влас'. Ма шта неки опет причају, као ти ћеш да имаш 80 година таде. А шта је са Крком? Па он се, бре, још сећа Милоша кад је оном турету цревца распрео.

Иначе, млого ми се свидело оно што 'оћеш да продаш оне покретне телефоне. Јес' да немам још увек тај исти, али млого ће да буде велика вајда да то продамо. Шта ће нам ти телефони од њих само глава боли. Мени мобилни не треба поштено И онако међу нама да ти кажем да моја Милојка не би знала где се по селу смуцам. Кад продамо телефоне шваби па лепо скупимо парице па милина, а кад сам израчуно колико је то крава и телади милион брајко. Па да нам се Србија препороди да постане ко нека оландија да извозимо Јевропи млеко, а не да се брукамо па да пијемо оно увозно у праху што није добро за децу. Кад сам то реко мојим сељацима смејали ми се сви, кажу иди бре Милојко терај шегу са другима кад је село икад добра видело од власти поготово од ових јевропејаца што свргоше слобу са америчким парама. Кажем ја њима не знате ви ништа а опет мислим бојим се у праву су ови моји сељаци.

Него ови твоји бејаху овде јуче да ми броје краве. Па све нешто загледају, па се сагињу испод и питају откуде код краве иде млеко, па што нема млека. А ја им кажем, ма моје краве скроз полудеше од како поче она фарма, па само буље у оне волове тамо. И неће да дају млеко. А ја их раним, тетошем, појим, ал' ништа. Ма за све је крива та фарма, ено и Милојка полуде и неће више ни да кува ни да чисти, каже видиш, бре, како треба са мушкима. Демократија стигла прецедниче И у наше мало село, неће то на добро изаћи говорим ја мојим сељацима. А они мени кажу шта ти знаш бре кад си купио диплома за тесара од Пере директора школе, ваљда боље од тебе знају ови силни школовани у оделима на телевизији. Спрдају се сељаци И са мном И са тобом мој прецедниче, ништа не верују твојој телевизији ни оном главоњи Тијанићу. Слаба вам је пропаганда.

Видим примио си домаћински И ону Клинтонову женетину. Причају сељаци да је дошла да нас тера у натовски пакт, ко некад што сун ас терали код Хитлера. Кажу да ти је рекла да баталиш посо са нашим Србима на Косову и у Босни јер то више није ништа наше нити ће бити наше. Рекоше сељаци чули на пијаци да ће се скупљати војска за врлетни афганистан који је тамо код индије кажем им ја причате без везе не би то дао наш прецедник, ал у себи мислим није ваљда дошло дотле прецедниче. Да шаљемо наше момке из села у нове јаничаре. Мука је то љута неће то на добро изаћи неваља вам работа то вам ја велим из најбоље намере онако пријатељски i комшијски.

Ето тол'ко од мене за сад, а спремам се јопет да ти пишем јер видим да ови твоји почеше да нападају млађу економисту. Па где, бре, њега, он нам је још једина нада да нам неко бар нешто лепо обећа. Било га је милина слушати кад обећава све човек мисли да не живи у овој бедној Србијици већ у некој богатој Швајцарској. Знам ја шта је швајцарска боље но ти јербо сам тамо две године радио на грађевини док нисам пао са скеле и повредио кичму. Наши сељаци су због тих млађних обећања и гласали за тебе и твоју Јевропу. Није у реду да се сада Млађа напада тако кад ти је помого ко нико да би И ми сељаци гласали за тебе градског човека. Таман би можда човек нешто и испунио одо ног што је обећаво свима а ми да га скидамо и мењамо за неког другог који ће исто ко он обећавати.

Да си ти нама жив и здрав, а ми ћемо се већ некако снаћи.

Твој Милојко